Oralna hirurgija

Oralna hirurgija je stomatološka disciplina kojom su obuhvaćene sve intervencije na zubima, alveolarnom tkivu, kostima gornje i donje vilice, kao i okolnim oralnim i facijalnim strukturama.

Ova hirurška grana podrazumeva niz operativnih zahvata čija je svrha poboljšanje nepovoljnih anatomskih i bioloških stanja dentofacijalne regije.

Uz primenu današnjih modernih metoda, oralna hirurgija ne izaziva strah u pacijenata kao nekad. Intraoperativna bol ne postoji ili je svedena na minimum, a medikamentozna terapija izvrsno kontroliše eventualne bolne postoperativne simptome.

Zahvati koji se najčešće izvode u okviru oralne hirurgije jesu:

• vađenje zuba;
• hiruško vađenje umnjaka, impaktiranih zuba i zaostalih zubnih korena;
• apikotomija (resekcija korena zuba);
• operacija cista (cistektomija);
• augmentacija kosti (regeneracija);
• podizanje poda sinusa (sinus lift);
• ugradnja implanata i dr.

Sve gore navedene intervencije se izvode u lokalnoj anesteziji.

Timski rad Stomatološke klinike Dr Veselinović podrazumeva odličnu saradnju naših oralnih hirurga sa ortodontima (za ortodontsku hirurgiju), odnosno sa protetičarima (za pretprotetsku hirurgiju).

Cilj Stomatološke klinike Dr Veselinović su pre svega sigurnost i kvalitet pružene usluge pacijentu. Tim vrhunskih stručnjaka, te konstantno ulaganje u kvalitet i edukaciju osoblja, čine nas jednom od najkompetentnijih klinika za oralnu hirurgiju i implantologiju u našoj regiji.

Vađenje zuba (ekstrakcija)

Vađenje zuba predstavlja stomatološki zahvat koji izaziva najviše straha među pacijentima. Međutim, stomatolozi će uvek dati sve od sebe da izbegnu vađenje zuba. Nažalost, to ponekad nije moguće.

Do potrebe za ekstrakcijom dolazi kad je zub pogođen dubinskim karijesom, koji je uništio veći deo zuba, te više nije moguće spasiti ga. U takvim slučajevima naši stomatolozi pristupaju vađenju zuba uz korišćenje savremenih metoda. Dakle, brzo, bezbolno i efikasno.

Ipak, vađenje zuba nije odluka koja se donosi naprečac: njoj prethodi pregled i RTG snimanje zuba.

Na našoj klinici se obavlja jednostavno, komplikovano i hirurško vađenje zuba. Sve tri intervencije su za naš tim stomatologa, odnosno oralnih hirurga, rutinski zahvati. Izvode se u lokalnoj anesteziji, što ih čini bezbolnim za pacijenta.

Ukoliko je reč o vađenju mlečnih zuba, obično se primenjuje površinski anestetik u obliku spreja ili gela, dok se odraslim pacijentima anestezija ubrizgava špricem.

Jednostavno vađenje zuba se primenjuje kod zuba očuvane krune i vidljivih u vilicama. Po rasklimavanju zuba stomatološkom polugom, pristupa se vađenju kleštima. Postupak nije bolan i pacijent nakon jednostavnog vađenja zuba može odmah nastaviti sa svojim svakodnevnim aktivnostima. Međutim, potrebno je izbegavati veće fizičke napore i izloženost suncu.

Postoperativno se savetuje držanje gaze između zuba 1–2 sata kako bi se zaustavilo krvarenje. Poželjno je stavljati hladne obloge spolja na obraz da bi se stopiralo krvarenje i preduhitrilo eventualno oticanje. Takođe se savetuje da se usta ne ispiraju 1–2 sata posle vađenja.

Zube bi trebalo prati uobičajeno, jedino treba izbegavati zonu gde je vađen zub. Takođe, pacijent može i jesti normalno kada prođe utrnulost od anestezije.

Komplikovano vađenje zuba je rezervisano za destruisane zube kod kojih je krunica frakturisana ili većim delom razorena karijesom. Ovaj tip ekstrakcije je primenjiv i kod zuba u kojih je zaostao koren prilikom prethodnog vađenja ili pri traumatskom izbijanju zuba iz čašice.

Hirurški se vade impaktirani zubi. Impaktirani zubi su neizrasli zubi, oni koji su ostali „zarobljeni“ u vilici iako je odavno prošlo vreme za njihovo nicanje. To se obično dešava u uskim vilicama u kojima ne postoji dovoljno mesta, odnosno gde vlada teskoba. Takvi zubi rastu pod različitim uglovima (ukrivo). A, mogu biti usmereni i prema susednom zubu (utičući na njegov položaj) ili okrenuti ka spolja, prema ivici vilice.

Zubi mogu biti potpuno ili delimično impaktirani (poluimpaktirani). Kod većine pacijenata, impaktirani su obično gornji i donji umnjaci, ali i gornji sekutići i očnjaci, kao i donji pretkutnjaci.

Oralna hirurgija i apikotomija

Apikotomija ili resekcija korena zuba je oralnohirurški zahvat koji se primenjuje u slučaju inficiranog vrha zubnog korena (apeksa), odnosno postojanja periapikalne lezije (procesa, granuloma) na njemu. Postupku uklanjanja granuloma se pristupa kada endodontska terapija zubnih kanala nije dala rezultate.

Apikotomijom, tj. uklanjanjem vrha korena i okolnog tkiva zahvaćenog infekcijom, spasava se zub koji bi inače morao biti izvađen. Posle ovog zahvata, sledi punjenje korenskog kanala i njegovo hermetičko zatvaranje.

Ukoliko kost nije dovoljne dimenzije za ugradnju implanta, neophodno je pristupiti augmentaciji, tj. nadograđivanju kosti. To se vrši presađivanjem kosti sa tela pacijenta (autotransplant) i / ili korišćenjem umetne (veštačke) kosti. Ovaj se hiruški zahvat izvodi ukoliko ne postoji potrebna širina ili visina vilične kosti.

Zahvat je moguće izvesti u obe vilice ako za to postoje minimalne osnove pacijentove kosti. Zavisno od situacije, ponekad se implanti ugrađuju istovremeno kad se vrši augmentacija. Kod težih slučajeva je neophodna najpre augmentacija kosti, a ugradnja implanata sledi tek nakon neophodnog vremena zarastanja.

Sa neverovatno brzim razvojem implantologije, danas je moguće izvesti zahvate poput ovog, o kojima se do nedavno moglo samo maštati.

Podizanje poda / dna maksilarnog sinusa (sinus-lift) hiruški je zahvat kojim se obezbeđuje mesto za nadgradnju kosti koja nedostaje u bočnom delu gornje vilice. Nedostatak vilične kosti je česta posledica dugogodišnjeg nedostatka zuba i odsustva odgovarajuće terapije.

Ponekad se implanti ugrađuju istovremeno sa podizanjem poda sinusa. Kod težih slučajeva, neophodno je prvo izvesti sinus-lift, a implante ugraditi tek nakon neophodnog vremena zarastanja. Sinus-lift se izvodi u lokalnoj anesteziji, što ovaj zahvat čini bezbolnim. Naši oralni hirurzi raspolažu znanjem, veštinama i raznim tehnikama koje se primenjuju kod ove intervencije.

Hirurško oslobađanje impaktiranih zuba u ortodontske svrhe najčešće podrazumeva oslobađanje zuba koji se već nalaze kao zameci u viličnoj kosti (bilo donje, bilo gornje vilice) i iz nekih (ne)poznatih razloga nizu izrasli u nivou okluzalne ravni.

To su u gornjoj vilici najčešće očnjaci, koji mogu biti postavljeni palatinalno (prema nepcu) ili bukalno (ka obrazu).

Sledeći problem, nastao usled traume na mlečnim zubima, jeste poremećaj u izrastanju gornjih sekutića. Stalni sekutići ostaju zarobljeni u viličnoj kosti, bez mogućnosti normalnog pravovremenog izbijanja.

U donjoj vilici, najčešćeše se javlja potreba za izvlačenjem prvih ili drugih premolara.

Pretprotetska hirurgija predstavlja pripremu koštanih struktura i mekih tkiva za izradu protetskih nadoknada.

Tu spadaju sledeće intervencije:

• • odstranjivanje hipertrofičnog mekog tkiva;
  • plastiku plika i frenuluma;
  • nivelaciju alveolarnog grebena;
  • produženje kliničke krune;
  • vestibuloplastiku.

Oralna hirurgija i ugradnja implanata ugradnja implanata

Zubni implanti su titanijumski, odnosno cirkonijumski zavrtnji usađeni u vilicu kao zamena za koren prirodnog zuba koji nedostaje. Implantološki zahvat je bezbolan i izvodi se pod lokalnom anestezijom.

Implantologija je oblast u kojoj imamo zavidnog iskustva. Ugradnja zubnih implanata se na Stomatološkoj klinici Dr Veselinović izvodi s velikom sigurnošću i odličnim rezultatima.

Pre operacije je potrebno izraditi rendgen-snimak vilice, što pacijenti mogu učiniti u rendgen-kabinetu u sklopu klinike. Posle specijalističkog pregleda naših oralnih hirurga i implantologa, odlučuje se o najboljem vidu terapije delimične ili potpune bezubosti. Tip implanta koji će se koristiti zavisi od stanja kosti i posebnih želja pacijenta, a mi koristimo samo one najboljeg kvaliteta.

Uz pomoć zubnih implanata, problem nedostatka jednog ili više zuba više ne postoji. Odsustvo svih zuba takođe može biti rešeno implantima koji preuzimaju ulogu nosača i zamenjuju koren zuba.

Ako pacijent sledi uputstva za održavanje oralne higijene i redovno posećuje stomatologa, zubni implanti mogu trajati celi život.

Cistektomija ili operacija viličnih cista i drugih cista u unutrašnjosti usne duplje spada u domen intervencija koje takođe vrše naši oralni hirurzi.

Ciste su patološke, mekotkivne lezije ispunjene sluzavom tečnošću. Mogu nastati na viličnoj kosti ili na mekom tkivu usne duplje (unutrašnjost usana ili obraza). Uzroci njihovog nastanka su mnogostruki: hronične infekcije zuba, ćelijski ostatak tkiva iz kog se razvijaju zubi, patološki razvoj tkiva koje nije u vezi sa zubima i dr.

Ciste zahtevaju hiruršku eksciziju. S obzirom na to da pokazuju tendenciju rasta, mogu razoriti okolno koštano tkivo u slučaju da ne budu odstranjene. Posle hirurškog uklanjanja ciste (koje je obično praćeno apikotomijom), zub još dugo može obavljati svoju funkciju. Takav zub postaje i deo protetske rehabilitacije, odnosno služi kao nosač proteteske nadoknade (mosta).