Operacija cista

Operacija cista (cistektomija) izvodi se u okviru oralne, odnosno maksilofacijalne hirurgije i podrazumeva hirurško odstranjivanje ciste tvrdog ili mekog tkiva usne duplje.

Ciste vilica su izrasline okruglastog ili ovalnog oblika, ispunjene tečnim ili sluzavim sadržajem i obložene vezivno-tkivnim omotačem koji je prekriven epitelom. Dobroćudnog su karaktera i dostižu veličinu od nekoliko milimetara do nekoliko santimetara.

Mogu se razviti u bilo kom delu gornje ili donje vilice, kao i u mekom tkivu usne duplje (sluzokoža usana ili obraza), i to pojedinačno ili kao multiple. Glavnim uzrokom njihovog nastanka smatra se nelečeno zapaljenje zuba, uzrokovano patogenim mikroorganizmima iz karijesne lezije.

Bakterije koje su dovele do formiranja karijesa, kroz korenski kanal zuba se prenose do pulpe (živca) i dalje do apeksa (vrha korijena zuba). Zapaljenje vrha korena zuba (proces) širi se na okolno koštano i meko tkivo, što dovodi do nastanka apcesa i flegmone. Ukoliko se ovi upalni procesi ne saniraju, a imunološki odgovor organizma nije zadovoljavajuć, dolazi do razvoja ciste.

Nastanak ciste može biti i kongenitalne prirode, tj. vezan za poremećaj u razvoju vilica i denticije (odontogeneze), a takođe je moguć i njegov nasledni karakter. Ciste su nekad posledica parodontopatije ili traume zuba i vilica.

Brzina razvoja cista

Ciste rastu različitom brzinom i mogu destruirati vilicu, tj. dovesti do resorpcije kosti ili frakture. Takođe, one znaju ugroziti zube i maksilarni sinus ukoliko su lokalizovane u gornjoj vilici.

Ove patološke tvorevine ponekad ostaju godinama neotkrivene jer ne daju nikakve simptome. Od uobičajenih znakova i simptoma, uglavnom su prisutni:

• otok;
• pulsirajući bol prilikom žvakanja ili u mirovanju;
  
• iscedak;
• zadah;
• diskoloracija zuba;
• crvenilo i otok desni;
• migracija zuba;
  
• povišena telesna temperatura.

Ukoliko se ne zbrinu, ciste mogu dovesti do razvoja infekcije, gubitka zuba, pomenute resorpcije koštanog tkiva i preloma vilice, a ponekad i do razvoja maligniteta. Zbog toga bi trebalo obavljati redovne stomatološke kontrole kako bi svaka promena bila otkrivena na vreme. Ovo je naročito važno sa aspekta očuvanja zapremine vilične kosti.

Operacija cista, odnosno njihovo potpuno uklanjanje, neophodan je postupak kako bi se predupredile pomenute negativne posledice.

Prema lokalizaciji i patogenezi, ciste se grupišu u tri vrste:

• radikularna cista;
• folikularna cista;
• keratocista.

Radikularna cista je najčešća cista koja se razvija u vilicama. Odontogenog je porekla i javlja se oko korena gangrenoznih zuba, odnosno onih sa mrtvom pulpom. Prilikom ekscizije ove ciste, obično se vrši apikotomija ne bi li se spasao zub. Ukoliko se ustanovi da ne postoje uslovi za očuvanje zuba, donosi se odluka o njegovoj ekstrakciji.

Folikularna cista spada u grupu razvojnih cista i javlja se uz krunu impaktiranog zuba (gornjeg očnjaka ili donjeg umnjaka). Ponekad i uz prekobrojni zubni zametak. Uglavnom je asimptomatska i otkriva se radiografskim snimkom prilikom redovnog pregleda.

Keratocista je takođe benigna lezija odontogene prirode, koja se dugo razvija i koja pokazuje tendenciju ka recidivu ukoliko se u potpunosti ne odstrani. Obično zahvata regiju donjeg trećeg premolara, kao i ugao i ramus mandibule.

Dijagnoza se uspostavlja na osnovu kliničkog pregleda, anamneze i ortopantomografskog snimka, izrađenog u našem rendgen-kabinetu. Liečenje zavisi od veličine cistične lezije, stepena mogućeg recidiva i eventualne perforacije kortikalne kosti koja se utvrđuje RTG-snimkom.

Operacija cista (cistektomija) označava uklanjanje ciste u celosti i izvodi se u lokalnoj anesteziji. Operacija cista obuhvata više hirurških metoda. To su:

• incizija i marsupijalizacija (za veće ciste);
• enukleacija sa ili bez Karnejevog rastvora (za manje ciste);
• periferna osteotomija kosti;
• resekcija vilične kosti.

Odabir vrste cistektomije zavisi od lokalizacije, veličine i patohistologije ciste. Ukoliko se radi o enukleaciji folikularne ciste, postupak obično obuhvata i ekstrakciju impaktiranog zuba.

Poslije ekscizije ciste, izvodi se hirurško zatvaranje defekta sluzokožnim režnjem i popunjavanje defekta kosti koštanim transplantom. Konci se uklanjaju sedmog dana od operacije, a u međuvremenu se propisuje antibiotska terapija.

U većini slučajeva, operacija cista daje dobre rezultate. Šanse za infekciju i recidiv su svedene na minimum ukoliko se ekscizija izvrši u potpunosti.

Ciste ne bi trebalo zanemariti. Redovne posete stomatologu su najbolji način da se otkriju i saniraju na vreme, te izbegnu komplikacije.