Vađenje zuba

Vađenje zuba je jedna od stomatoloških intervencija koje se pacijenti naročito boje. Iako je osnovno načelo stomatološke struke sačuvati zub, u nekim situacijama ekstrakcija se postavlja kao jedino rešenje.

Premda bi stalni zubi trebalo da traju čitav život, nekad postoje razlozi zbog kojih je vađenje zuba neophodno. To su sledeće indikacije:

• uznapredovali dubinski karijes;
• dentogena infekcija;
• parodontopatija;
• traumatska ozleda zuba;
• prekobrojni zubi;
• impaktirani zubi.

Uznapredovali dubinski karijes i vađenje zuba

Dugoročno nelečene, odnosno zanemarene karijesne lezije toliko mogu uništiti krunu i koren zuba da je jedini način da susedni zubi ne budu ugroženi ekstrakcija obolelog zuba. Stomatolozi sa klinike Dr Veselinović pokušaće da spasu zub najpre endodontskom terapijom, a potom apikotomijom. Ako nijedan od ovih postupaka ne da rezultate, preostaje ekstrakcija.

Infekcije zuba i okolnog tkiva

Dentogene infekcije takođe nastaju kao posledica karijesa, odnosno oboljenja zuba i zapaljenja parodontalnog tkiva (perikoronitisa). Mogu se proširiti sa inficiranog zuba na zube u susedstvu i zahvatiti celu vilicu ako se na vreme ne saniraju. Javljaju se u obliku apscesa, fistule, flegmone i infiltrata, a obično su praćene otokom.

Parodontopatija

Parodontopatija je ozbiljno i veoma progresivno oboljenje parodoncijuma (potpornog aparata zuba) i u uznapredovalom stadijumu zubi ne mogu biti spaseni.

Traumatske ozlede zuba

Povrede potpornog aparata zuba česte su u dečijem uzrastu jer su deca sklona padovima i slučajnim udarcima, što se sve podvodi pod traumatska oštećenja zuba. Ukoliko dođe do jakog tupog udarca dok zubi još nisu iznikli, moguće je da će neki od njih nići defektan. Čak i kasnije, u odraslom dobu, kada je dentalni niz vidljiv i potpun, može doći do ozlede koja iziskuje ekstrakciju.

Prekobrojnost zuba

U vilicama nedovoljne širine ponekad dolazi do teskobe jer su zubi preveliki. To je čest slučaj kod pacijenata koji su od jednog roditelja nasledili usku vilicu, a od drugog krupne zube. Tada se javlja problem prekobrojnih zuba, koji se rešava kombinovano: ekstrakcijom i ortodontskom terapijom. Naime, pre postavljanja fiksne proteze, ponekad se određeni zub mora ukloniti kako bi ostali imali prostora da se pravilno rasporede i zauzmu odgovarajuću poziciju.

Impakcija zuba

Impaktirani zubi takođe mogu biti posledica nedovoljno prostora u vilicama, ali se javljaju i onda kada postoji neka prepreka njihovom nicanju.

Kod većine pacijenata, impaktirani su gornji i donji umnjaci, a zatim gornji sekutići i očnjaci, kao i donji premolari. Neiznikli zubi, koji obično rastu pod određenim uglom, hirurški se odstranjuju.

Jednostavno vađenje zuba se primenjuje kod zuba očuvane krune i vidljivih u vilicama.

Obavlja se jednostavnim aplikovanjem klešta na krunicu zuba i povlačenjem zuba napolje posle rasklimavanja.

Postupak nije bolan i pacijent nakon jednostavnog vađenja zuba može odmah nastaviti sa svojim svakodnevnim aktivnostima.

Međutim, potrebno je izbegavati veće fizičke napore i izloženost suncu.

Komplikovano vađenje zuba je rezervisano za destruisane zube kod kojih je krunica frakturisana ili većim delom razorena karijesom. Takođe, i u slučajevima kada se korenovi zuba moraju separatisati i vaditi pojedinačno.

Ovaj tip ekstrakcije je primenljiv i kod zuba u kojih je zaostao deo korena prilikom prethodnog vađenja ili pri traumatskom izbijanju zuba iz čašice.

Hirurška ekstrakcija zuba je indikovana onda kada postoji zakrivljenost korenova ili druga komplikovana stanja u alveolarnoj kosti.

Ovu intervenciju izvodi oralni hirurg, koji tada zaseca alveolarnu kost, ekscerpira zaostale korenove i potom ušiva rez.

Konci se uklanjaju posle 6–7 dana.

Vađenju zuba obavezno prethodi stomatološki pregled i RTG snimanje zuba. Snimanje se obavlja u rendgen-kabinetu na našoj klinici, što u mnogome ubrzava postupak i pacijentima olakšava situaciju.

Ekstrakcija zuba se, bez obzira na vrstu, većinom izvodi u lokalnoj anesteziji, što je čini bezbolnom za pacijenta. Kod mlečnih zuba, obično se primenjuje površinski anestetik u obliku spreja ili gela. Odraslim pacijentima se anestezija ubrizgava pomoću šprica i igle.

Postoperativno se savetuje držanje gaze između zuba 1–2 sata kako bi se zaustavilo krvarenje. Poželjno je stavljati hladne obloge spolja na obraz da bi se stopiralo krvarenje i preduhitrio eventualni otok.

Takođe se savetuje da se usta ne ispiraju vodom ili higijenskim rastvorom 1–2 sata po vađenju. To je iz razloga što se na mjestu izvađenog zuba formira koagulum, koji ubrzava zarastanje i čini ga manje bolnim.

Za redukciju bola, stomatolog može po potrebi ordinirati analgetike, a ukoliko je bila prisutna dentogena infekcija, nastavlja se sa antibiotskom terapijom.

Zube bi trebalo prati uobičajeno, mekom četkicom i blagim pokretima, jedino treba izbegavati zonu gde je vađen zub. Takođe, pacijent može i jesti normalno kada prođe utrnulost od anestezije, ali bi trebalo birati mekšu hranu. Pušenje 48 sati posle ovog zahvata nije preporučljivo, kao ni preterana fizička aktivnost.