Zubni implanti

Zubni implanti su sve popularniji metod nadomešćivanja izgubljenih zuba. Ove namenski konstruisane protetske nadoknade imaju višestruke kvalitete. Glavna njihova prednost je to što izgledaju sasvim prirodno, a i osećaj prilikom žvakanja, govora i smejanja je kao kad su prirodni zubi bili na svome mestu.

Da li je pravilno reći zubni implant ili implantat?

U stomatološkim krugovima i u javnosti, podjednako se upotrebljavaju oba oblika: implant i implantat. Dakle, nećete pogrešiti ako se odlučite za jedan ili za drugi, ali i ako ih koristite naizmenično.

Međutim, kada je reč o nauci, odnosno stomatološkoj specijalističkoj grani koja se bavi ugradnjom implanata i pripremama za nju, ona se zove implantologija, a ne implantatologija.

Šta su zubni implanti i koje su njihove karakteristike?

Zubni implanti predstavljaju specijalne šrafove ili zavrtnje (ponekad i cilindre), koji se ušrafljuju u kost vilice. Implanti se mogu ugraditi bilo u gornjoj vilici (maksili), bilo u donjoj (mandibuli).

Većina dentalnih implanata je izrađena od plemenitog metala titanijuma, koji ne pokazuje sklonost ka kontraindikacijama zbog svoje visoke biokompatibilnosti.

Ova njegova karakteristika znači da ga ljudski organizam odlično prihvata – ne odbacuje ga u više od 95 % slučajeva. Titanijumski implant dobro srasta sa kosti i taj proces se naziva osteointegracija.

Postoji li još neka vrsta zubnog implanta osim titanijumskog?

Pacijentima koji iz nekog razloga ne žele prisustvo metala u svom telu ili su nekim slučajem alergični na titan, savremena tehnologija je omogućila konstruisanje implanata od cirkonijum-oksida.

Zubni implanti i njihova primarna svrha

Osnovna namena zubnih implanata je ugradnja u viličnu kost na mestu jednog ili više zuba koji nedostaju. Tako ugrađeni, zubni implanti oponašaju prirodni koren zuba, u potpunosti ga uspešno zamenjujući.

Čime može biti uzrokovan nedostatak / gubitak zuba – Indikacije za postavljanje zubnih implanata

Nedostatak / gubitak zuba može biti uzrokovan na više načina. Neki od njih su:

• prirodni nedostatak zuba (odsustvo zametka stalnog zuba);
• trauma (udarac u sportu, tuči ili pri padu);
  
• oboljenje zuba i vilica (parodontopatija, infekcija, cista, tumor, karijes i dr.).

Srećom, zubi izgubljeni usled kongenitalne (urođene) abnormalnosti, traumatskog izbijanja ili bolesti, s velikim uspehom se daju nadomestiti implantima zuba.

Koji specijalisti mogu ugrađivati zubne implante?

Ugradnja zubnih implanata spada u delokrug specijalista oralne hirurgije i implantologije.

Na Stomatološkoj klinici Dr Veselinović ordiniraju implantolozi sa četvorodecenijskim iskustvom i zavidnim znanjem, zahvaljujući kojem mogu odgovoriti na svaki izazov koji implantno-protetska terapija ponekad nosi.

Svoje dugogodišnje iskustvo i znanje rado prenose i na mlađe kolege kojima su uvek na raspolaganju. Najbolji pokazatelj kvaliteta rada implantologa na našoj klinici su zadovoljni klijenti.

Primena anestezije u implantologiji

Implantološka intervencija se najčešće izvodi u lokalnoj anesteziji. Međutim, postoje situacije u kojima su primenjivi i drugi vidovi anestezije. Svi oni imaju funkciju blokiranja centara za bol u mozgu i obezbeđenje maksimalnog komoditeta za pacijenta.

Analogosedacija (stanje polusvesti) koristi se ako je kod pacijenta jako izražen strah, toliki da može ometati intervenciju (panični napadi, nagon za povraćanjem, znojenje i sl.). Ukoliko je pacijent osoba sa smetnjama u psihofizičkom razvoju, takođe se obično primenjuje intravenozna analgosedacija.

Opšta ili totalna anestezija (narkoza) još jedan je od načina da se navedenim pacijentima olakša postupak ugradnje zubnih implantata. Tokom trajanja ove anestezije, pacijent je u stanju uspavanosti.

Obe ove vrste anestezije injektira specijalista anesteziolog.

Kako je već rečeno, zubni implantat je metalni zavrtanj koji, poput stuba, zamenjuje izgubljeni dentalni koren.

Postupak ugradnje implanata se odvija u nekoliko faza:

1. FAZA: Po presecanju mukoperiosta (desni) i dopiranja do alveolarne kosti,  profilisanim borerom se napravi ležište implanta.
2. FAZA: Ušrafljivanje dentalnog implanta specijalnim instrumentom (potrebno je oko 10 minuta za svaki implant).
3. FAZA: Postavka gingivoformera (abutmenta) i uzimanje otiska najmanje 3–4 meseca nakon osteointegracije. Funkcija abutmenta je da potpomogne zarastanje mekog tkiva oko implanta i da posluži kao spona između njega i protetske nadoknade.
4. FAZA Proba metalnog ili cirkonskog kostura buduće zubne nadoknade.
5. FAZA: Završni rad – cementiranje ili šrafljenje gotovog protetskog rada.

U zavisnosti od broja zuba koji se nadoknađuju, ali i od stanja vilične kosti, zubni implanti su nosioci sledećih protetskih nadoknada:

• krunica;
• mostova;
• proteza.
  

Ove suprastrukture se danas izrađuju u dve forme, kao:

• metalokeramičke;
• bezmetalne (cirkonijumske).

Zlatne krunice, nekada veoma popularne, danas su retko tražene.

Krunice na implantima

Krune se postavljaju na implante koji zamenjuju pojedinačne zube.

Mostovi na implantima

Zubni implanti mogu biti nosioci mostova ako je potrebno nadomestiti dva i više zuba.

Proteze na implantima

Totalne proteze na implantima su ekonomičniji vid protetske rehabilitacije potpuno bezubih pacijenata. Ovi sistemi su poznati pod imenom all-on-4 ili all-on-6 jer podrazumevaju ugradnju četiri, odnosno šest implanata u apsolutno bezubu vilicu.

Primat dentalnih implanata u odnosu na klasičnu protezu je višestruk:

1. Trajno rešenje – Vek trajanja implanata je mnogo duži od klasične proteze.
2. Udobnost i prirodan izgled i osećaj – Klasična proteza kod mnogih pacijenata izaziva iritaciju desni i postaje im neudobna za nošenje. Uz to, osećaju se nesigurnim jer im može ispasti prilikom konzumiranja hrane, govora ili smejanja. Sa implantima, ovih tegoba nema.
3. Bez brušenja zuba – Ugradnja implanata isključuje potrebu za brušenjem i uništavanjem zdravih susednih zuba.
4. Lepši izgled – Usled gubljenja zuba, dolazi do resorpcije (smanjenja zapremine) vilične kosti i do poremećaja srednjeg i donjeg dela lica. To utiče na stvaranje neprijatnog utiska starenja. Zubni implanti mogu zaustaviti taj proces.
5. Stabilizacija proteza  – Implantni sistemi mogu služiti kao stabilizatori totalnih proteza. U slučaju gubitka svih zuba (češće u donjoj vilici), u prednju viličnu zonu se ugrađuju implanti koji sprečavaju ispadanje proteze.

Na prvom stomatološkom pregledu, a posle snimanja zuba i vilica ortopantomografijom u našem rendgen-kabinetu, biće dijagnostikovan problem i predložena najbolja implantno-protetska terapija. Kod nekih pacijenata, pre implantološkog zahvata potrebno je obaviti neke druge intervencije.

Zbog dejstva različitih faktora, ponekad stanje vilica, donjoviličnog nerva i maksilarnog sinusa ne dozvoljava ugradnju zubnih implanata. Specijalista oralne hirurgije i implantologije će u datom slučaju primeniti neki od sledećih operativnih zahvata:

• sinus-lift (podizanje dna maksilarnog sinusa);
• lateralizaciju nerva (bočno pomeranje nerva donje vilice);
• nadogradnju (augmentaciju) vilične kosti i mekih tkiva.

Sve ove operacije se, u cilju obezbeđenja uslova za ugradnju implanata, veoma uspešno izvode na Stomatološkoj klinici Dr Veselinović.

Na našoj klinici se koriste samo dentalni implanti proverenog kvaliteta, proizvedeni od strane pouzdanih svetskih proizvođača.

To su:

• Straumann;
• Astra Tech Dentsply Sirona;
• Osstem;
• Novodex;
• Isomed;
• B & B Dental;
• Sweden & Martina.

Osobine i cene implanata ovih brendova su takve da će svaki pacijent, prema svojim željama i mogućnostima, odabrati šta je za njega najadekvatnije.

Krunice na zubima se čiste kao i prirodni zubi – uobičajnim mehaničkim pokretima četkice za zube, uz korišćenje paste i interdentalnog konca.

Mostovi i proteze na implantima zahtevaju specijalni konac za zube i interdentalne četkice, koji su naročito oblikovani za međuzubne prostore i vrlo jednostavni za upotrebu.

Prilikom održavanja oralne higijene, posebno je važno čistiti interdentalne prostore i područje na rubu gingive (desni) gde se nakuplja dentalni plak. On napada gingivu i alveolarnu kost kao i na prirodnim zubima i može izazvati brojne komplikacije.