Stomatološku kliniku Dr Veselinović čini tim posvećenih, marljivih i pasioniranih profesionalaca, edukovanih za rad u različitim područjima stomatologije.
Kada je izvedena prva imedijatna ugradnja implanta i zašto je opšteprihvaćena nakon toga?
Imedijatna ugradnja implanta je prvi put izvedena 1976. godine od strane njemačkih oralnih hirurga Vilija Šultea i Gantera Hajmkea.
Tom prilikom je umetnut implant od polikristalnog aluminijum-oksida u obliku cilindra.
Poslije ovog pionirskog poduhvata, sprovedeni su brojni eksperimenti na životinjama, da bi koncept imedijatne ugradnje implanta na kraju bio uveden u kliničku praksu.
Dugoročni uspjeh ovog zahvata i predvidivi funkcionalno-estetski rezultati i danas se postižu:
Naravno, ako postoje uslovi za hitan implantološki zahvat (dovoljna zapremina vilične kosti, odsustvo infekcija i drugih patoloških stanja).
Kako izgleda imedijatna ugradnja implanta, korak po korak?
Kao i druge oralno-hirurške intervencije, i ova se uobičajeno izvodi u ambulantnim uslovima, u lokalnoj anesteziji. Izuzetno u analgosedaciji.
Da bi se sprovela minimalno invanzivna ekstrakcija i očuvao integritet koštanog tkiva, prvo se napravi nekoliko incizija (rezova) oko zuba predviđenog za vađenje.
Zub se pažljivo vadi, uz obraćanje naročite pažnje na okolna tvrda i meka tkiva (posebno alveolarnu kost i papile).
Atraumatsko vađenje zuba je od primarne važnosti za stabilnost ugrađenog implanta i zbog toga je bitno da ga sprovede iskusan oralni hirurg.
Potom se šupljina čisti i ispira da bi se uklonili svi inficirani i inflamatorni (upalni) dijelovi tkiva. Takođe, i ostaci parodontalnih ligamenata (vlakana koja vezuju cement zuba za okolnu alveolarnu kost).
Dimenzije implanta za ugradnju se određuju kaliperom, uređajem za precizno mjerenje dužine i širine korijena izvađenog zuba.
Oblikovanje i produbljivanje koštane šupljine se postiže osteotomijom, uz korišćenje odgovarajućeg alata.
U imedijatnoj ugradnji se primijenjuju konusni implanti, koji se šire i postepeno kondenzuju viličnu kost. Uz pravilnu angulaciju (podešavanje ugla) i palatalno / oralno postavljanje, ubrzano se postiže stabilnost.
Nakon pripreme koštane šupljine i po sprovedenoj implantaciji, vrši se imedijatno opterećenje implanta.
Šta se podrazumijeva pod imedijatnim opterećenjem implanta?
U roku od 48 sati od postavljanja implanta i postizanja dovoljne primarne stabilnosti, pristupa se postavljanju protetske nadoknade. Taj postupak se naziva opterećenjem implanta.
Uspjeh integracije odmah ugrađenih i opterećenih implanata je dokazano veoma visok: 97–100 %.
Ovi impresivni rezultati ispunjavaju sva očekivanja u pogledu delikatne intervencije kakva je imedijatna ugradnja implanta.
Šta imedijatna ugradnja implanta donosi pacijentu?
Ovaj vid oralne implantacije (onda kada je indikovana) ima nekolike prednosti u odnosu na odloženu implantološku ugradnju:
Skraćuje se vrijeme bez zuba: brže se stiže do protetskog rješenja i smanjuje se broj posjeta ordinaciji.
A, poznato je da je u doba ubrzanog življenja prepunog obaveza vrijeme krucijalan faktor i da ga ne bi trebalo olako trošiti.
Imedijatna ugradnja implanta redukuje potrebu za dodatnim, kompleksnim hirurškim procedurama: nadogradnjom apsorbovane kosti ili sinus-liftom.
Pacijent se, dakle, podvrgava samo jednoj intervenciji i njegovo postoperativno iskustvo je daleko bolje.
Informacija plus: premda se imedijatna ugradnja implanta obično vezuje za rehabilitaciju samo jednog zuba, moguće je izvesti je i kod dva zuba.
Imedijatna ugradnja implanta: za vas, što ne želite časiti ni časa!
Da zaključimo: kada pacijenti žele brzo, efikasno i sigurno rješenje za nedostajući zub, uz minimum čekanja i nelagodnosti, preporučuje se imedijatna ugradnja implanta.